Evropa ulazi u najintenzivniji talas naoružavanja u poslednjim decenijama – više od 26 milijardi evra već je uloženo u vojne ugovore ove godine, kao odgovor na upozorenja da se Rusija priprema za veliki konvencionalni rat u narednih pet godina.
Istraživanje Metroa obuhvata sve vojne ugovore od 1. januara, uključujući i Veliku Britaniju. Milijarde se ulažu u proizvodnju oružja, tehnologiju nadzora i održavanje postojećeg arsenala. Ovaj porast se poklapa sa upozorenjima zapadnih obaveštajaca da Kremlj ubrzano gradi vojni kapacitet, čak i uz gubitke u Ukrajini i uprkos sankcijama. Ruska vojna potrošnja dostigla je oko 118 milijardi evra, što je četiri puta više nego 2021. godine.
Donald Tramp, koji je preuzeo funkciju američkog predsednika u januaru, izbegava sukob sa Moskvom, hvali Putina i pokušava da posreduje u prekidu vatre u Ukrajini. I dok SAD ovu krizu možda vide i kao poslovnu priliku, za Evropu je ovo pitanje opstanka.
Velika Britanija je već potpisala vojne ugovore u vrednosti od preko 14 milijardi evra, uključujući:
- 1,9 milijardi evra za rakete Thalesa za Ukrajinu
- Istu sumu za opremanje britanske vojske (Babcock)
- Skoro 11 milijardi evra za Rolls-Royce i proizvodnju nuklearnih reaktora za podmornice
Francuska ulaže 1,4 milijarde evra u modernizaciju nuklearne baze i proširenje lovaca Rafale. Makron upozorava da se svet menja i da je “opasniji nego ikad”, a Evropa mora da bude spremna.
Holandija nabavlja Skyranger protivvazdušne sisteme za 1,3 milijarde evra, dok je Poljska potpisala ugovor sa SAD vredan 1,7 milijardi evra za podršku Patriot sistemima.
Nemačka, pored ugovora sa Rheinmetallom od 2,7 milijardi evra, pravi presedan slanjem 5.000 vojnika u Litvaniju, što je prva stalna strana vojna misija od Drugog svetskog rata.
Grčka planira da do 2036. godine potroši 23 milijarde evra na najradikalniju modernizaciju svoje vojske, uključujući odbrambeni sistem “Ahilov Štit”, sličan izraelskoj “Gvozdenoj kupoli”.
Ugovori su potpisivani širom Evrope:
- Danska, Finska, Bugarska, Rumunija, Latvija, sve ulažu stotine miliona evra u nove rakete, borbena vozila i modernizaciju.
- Neke zemlje, poput neimenovane članice NATO-a, investiraju i u sisteme protiv dronova.
