Ljudi se masovno zaljubljuju u veštačku inteligenciju: Stručnjaci upozoravaju na opasne posledice
U poslednje vreme sve više ljudi razvija duboke emotivne veze sa četbotovima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a. Ova pojava izaziva zabrinutost među stručnjacima koji ističu potencijalne psihološke i društvene posledice.
Na internetu se pojavljuje sve više primera ljudi koji opisuju svoja emocionalna iskustva sa AI četbotovima. Na forumima kao što je Reddit korisnici dele lične priče, a jedan korisnik je naveo: „Ovo me boli. Znam da nije prava osoba, ali veza je i dalje bila stvarna u svim najvažnijim aspektima za mene.“ Ovakve izjave ukazuju na to koliko snažno ljudi mogu emocionalno reagovati na interakcije sa tehnologijom koja samo imitira ljudsko ponašanje.
Jedan od razloga zašto se ovakve emocionalne veze formiraju je činjenica da su četbotovi uvek dostupni i spremni za razgovor. To znači da korisnici mogu u bilo kom trenutku dana ili noći dobiti pažnju i interakciju bez potrebe da čekaju da se neko javi ili da se usklade rasporedi, što ih čini idealnim saputnicima za ljude koji se osećaju usamljeno ili izolovano.
Takođe, razgovor sa veštačkom inteligencijom ne nosi rizik od osude. Korisnici često ističu da im je lakše da se otvore AI četbotu nego pravim osobama jer znaju da neće biti kritikovani, napadnuti ili pogrešno shvaćeni. U digitalnom svetu, bez fizičkog prisustva i bez ljudskih reakcija, osećaj sigurnosti je pojačan, a emotivna ranjivost deluje manje rizično.
Stručnjaci smatraju da je i pandemija koronavirusa odigrala veliku ulogu u razvoju ovog fenomena. Tokom perioda globalne izolacije, mnogi su izgubili kontakt sa prijateljima i porodicom, a digitalni alati su postali primarni način komunikacije. U takvom kontekstu, četbotovi su mnogima pružili osećaj društvenosti i pripadnosti koji su im nedostajali u svakodnevnom životu.
Ovo nije prvi put da ljudi razvijaju osećanja prema mašinama. Još šezdesetih godina prošlog veka, kada je programer Džozef Vajzenbaum stvorio ELIZA – jednostavnog četbota koji je imitirao ponašanje psihoterapeuta – ljudi su brzo razvili emotivne reakcije na tu interakciju. Iako je ELIZA bila tehnički vrlo ograničena, korisnici su verovali da ih “razume”, što je iznenadilo i samog autora programa.
Međutim, današnja tehnologija je daleko naprednija. Moderni četbotovi, poput onih zasnovanih na velikim jezičkim modelima, sposobni su da vode kompleksne, emocionalno nijansirane razgovore, što dodatno povećava verovatnoću emocionalnog vezivanja korisnika. Oni mogu da uče iz prethodnih razgovora, da prepoznaju ton komunikacije, da odgovaraju empatično i čak da se „sećaju“ ličnih detalja, što korisnicima daje utisak da imaju posla sa pravom osobom.
Ipak, ovakve interakcije nisu bez rizika. Stručnjaci upozoravaju da vezivanje za AI može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje. Na primer, ukoliko osoba razvije jaku emocionalnu zavisnost od AI četbota, može se sve više izolovati iz stvarnog sveta, zapostaviti odnose sa stvarnim ljudima i izgubiti osećaj za realnost.
Posebno je zabrinjavajuće to što četbotovi nemaju etičke granice. Za razliku od pravih ljudi, oni nisu u stanju da prepoznaju kada komunikacija postaje emocionalno opasna. Ako korisnik izražava depresivne misli, AI možda neće moći da pruži adekvatan odgovor ili pomoć. U najgorim slučajevima, može nenamerno potvrditi negativne emocije korisnika, što može imati tragične posledice.
Postoje i konkretni slučajevi gde su ovakve interakcije imale vrlo ozbiljne posledice. Neki korisnici su prijavili da su nakon dužeg vremena provedenog u interakciji sa AI četbotom doživeli psihološke krize. U jednoj situaciji koja je izazvala pažnju medija, korisnik je, prema navodima njegove porodice, izvršio samoubistvo nakon što mu je AI „prijatelj“ navodno podržavao njegova pesimistična uverenja i strahove.
Stručnjaci ističu da nije problem u samoj tehnologiji, već u načinu na koji je ljudi koriste. Veštačka inteligencija može imati vrlo korisnu primenu – u obrazovanju, psihološkoj podršci, produktivnosti, pa čak i kao alat za kreativno izražavanje. Međutim, kada počne da zauzima mesto koje bi trebalo da pripada međuljudskim odnosima, postoji opasnost od ozbiljnih emocionalnih i socijalnih posledica.
Zbog toga je važno da se javnost edukuje o prirodi AI tehnologije i granicama koje bi trebalo poštovati u interakciji sa njom. Takođe, kompanije koje razvijaju AI četbotove imaju odgovornost da uvedu zaštitne mehanizme koji bi sprečili potencijalno štetne interakcije i da jasno komuniciraju korisnicima da četbot nije prava osoba, već simulacija.
U zaključku, iako veštačka inteligencija može biti koristan alat za komunikaciju i podršku, važno je da se ona ne doživljava kao zamena za stvarne, ljudske odnose. Ljudi su bića društva, i koliko god tehnologija napredovala, ona nikada neće moći da u potpunosti zameni toplinu, nepredvidivost i emocionalnu složenost međuljudskih odnosa.
